Startup škola by Saša Cvetojević [6/7]

Piše Saša Cvetojević, 26. veljače 2013. @ 09:50 komentari

Dragi poduzetnici i oni koji to želite postati, potaknut internom diskusijom članova naše Udruge investitora u projekte u ranoj fazi razvoja CRANE , ili kako nas nespretno prevode poslovnih anđela, došao sam do zaključka da je još veliki put do minimalnog razumijevanja kako funkcionira business i kako treba tretirati projekte koji su na samom početku.

Naime, kod prijave na našim stranicama www.crane.hr mnogi wannabee poduzetnici i neki koji su već poduzimali nešto, ali im baš to nije išlo od ruke, bilo je komentara koji su vezani za strah i veliku brigu o “otimanju ideja”, “kopiranju briljantnih postavki poslovnog plana”, odavanja financijskih podataka iz prijave i slično.

Investicije u ideju, projekt, tim, proizvod.

Komentari poput:

'ne želim se prijaviti jer Damir Sabol razvija nešto slično'

'ne želim se prijaviti jer mi se Hrvoje Prpić ne sviđa, on je upropastio HG spot i Trillenium mu je bzvz, razvoj mu traje predugo i tehnologija koju su razvili je već prestara'

'imam jednu izvrsnu marketinšku ideju, ali vidim da za članicu imate Manuelu koja je iz marketinga i ne želim prijaviti projekt'

'nitko od članova Vam nije iz moje branše i ne trebam takvog investitora'

jednostavno ne stoje.

Svaka vam čast na vašem mišljenju, ali mi nismo ni humanitarna organizacija ni javni pravobranitelj. Ako mislite da od nas nećete imati koristi, onda ste sigurno u pravu, ako pak ne mislite tako, postoje šanse, vrlo male, ali postoje, da investiramo u vaš projekt.

Jasno da sad zvučim bahato. Hejteri i svi koji to takvim vide, dobrodošli su prosuti još koju litru žuči i oprati me komentarima poput onih predivnih koje možemo čitati na nekom od vodećih news portala u zemlji. No, i moji kolege iz CRANE-a i ja svaki dan doživljavamo tu nelagodu kad moramo prezentirati onima koji od nas trebaju preuzeti razvoj našeg zajedničkog projekta, kad isti dođe u fazu zrelosti za ulazak većih investitora popt VC fondova.

Nedavno smo imali čast pričati s čovjekom iz vodeće investicijske banke iz SAD-a koji ne ulaže ispod 5mil USD a i to mu je pre sitno. Oko 20 milja USD mu je ok. Mislite li da ćemo mi takvome moći doći s pričom da nas je strah otimanja ideje ili krađe informacija? Ako već imamo tvrtku koju smo zajedno sa poduzetnikom podigli na nivo da ima prihode i tržište, posluje uredno i nije nam nužna investicija – imamo neke adute u pregovorima. Ali on ima novac. Njegova je zadnja, plus što je on u poziciji birati, jer koliko god mi mislili da takvih kao nas nema puno, on ih vidi na tisuće. Vuku ga za rukav i bolji i ljepši od nas. Investitoru ne možete pristupiti s figom u džepu, doduše možete pokušati, ali morate biti jako dobri prodavači — najčešće magle.

Stoga, taj iracionalni strah od otkrivanja svetog grala koji ste baš vi pronašli je iracionalan — odbija nas. Načelno nas uopće ne zanimaju ideje. Ne zanimaju nas ni ljudi koji su zatvoreni. Smisao našeg rada je u tome da sutra ( nakon par godina rada) ja vas želim pozvati na roštilj. Ne moramo se voljeti, ali moramo moći surađivati.

Odnos je jako bitan, jer ako imamo grč u želucu jedni od drugih, neće ići, jer smo partneri. Uvažavamo se. Nekad se i zakačimo, ali sve rješavamo ili projekt stane.

Ako vam investicija ne treba, a idejama koje su toliko kolosalne da poput svetog grala ili perpetuum mobilea — ne tražite investiciju, nego odmah ideju sami komercijalizirajte. Ne dijelite to s nikim, pogotovo ne s nekim tamo koji postavljaju pitanja i traže da svoj projekt malo rastavite na dijelove i predstavite onima od kojih očekujete pomoć — u novcu i još koječemu.