Na slavonskoj ravnici je od malena. Iza tek punoljetnog Marka Kube desetljeće je rada u polju. 'Sa 7 godina sam počeo baš s tatom raditi, tad me ostavio samog s traktorom', kaže nam Marko.
Maturant požeške poljoprivredno-prehrambene škole s ocem brine o više od 250 jutara zemlje - duhanu, pšenici, kukuruzu.
'Radeći jedva dočekam praznike da mi ne smeta škola. Ne vuče mene more. Bio sam na moru tri puta i svaki put sam jedva čekao da se vratim kući', kaže Marko.
U svom Jakšiću kraj Požege, kaže, ima sve. Jedan je od rijetkih mladih ljudi koji budućnost vidi u poljoprivredi.
'Svi se boje raditi, zato što poljoprivreda traži 0-24. U sezoni se nekad radi po 20 sati u traktoru. Tu nema 8 sati pa kući', kaže.
A najteže je kada uložen rad uništi - priroda. Štetu od nevremena još zbrajaju.
'Nama je puno uništilo. Ne znamo hoćemo li imati što brati ili ništa. Uglavnom zarade nema te godine, radiš cijelu godinu za badava', pojašnjava nam.
Njegov radni dan počinje u pet ujutro. Uz poljoprivredu - Markova obitelj brine i o sedam konja. Usprkos svim problemima, sa slavonske zemlje nikad neće otići.
'U grad ne bih nikad otišao. Za selo sam vezan, na selu sam odrastao', kaže Marko koji će na selu i ostati.