Ma tko kaže da smo mi Hrvati previše direktan narod, i da bez celofana svima sve tresnemo u facu?! To uopće nije istina, imamo mi frazetine koje jako rado volimo ušuškati u svakodnevne razgovore, pa to onda sve skupa nekako ljepše izgleda.
Pročitajte i ovo
Ima tih uljudnih rečenica s kojima započinjemo razgovor, i čim čujem neku od tih uljudnih rečenica, znam da se sprema kakvo zlo. Na primjer, kada čujem:
- Po mojem skromnom mišljenju…
U pravilu, kada netko poželi izraziti skromno mišljenje na kraju ispadne da mu mišljenje uopće nije skromno, i da će sada trkeljati o svemu i svačemu, sve dok ovaj s druge strane stola ne zaspe. Pa onda ima i:
- Nemoj me krivo shvatiti, ali…
Takve obavezno krivo shvatim.
- Nemoj ovo shvatiti osobno…
A kako da shvatim, dvosobno?
- Ne bih se htio miješati…
Ok, nemoj onda.
Kod nas su s radara nestale tvornice veće od malezijskog zrakoplova
Ne znam što mi je gore, kada mi kakav buzdovan u birtiji bez povoda i razloga, direktno, precizno i sasvim jasno psuje sve po spisku, ili kada čujem ovakav fini, celofanski hrvatski jezik.
Ustvari znam što mi je gore, ovo drugo, jer i sam sam poznat po tome da baš nemam previše celofana, pa kod mene ispada da sve što bude na umu, bude i na drumu.
Od celofanskog hrvatskog postoji još i:
- Neću se naljutiti ako me ne poslušaš, ali…
Začepi i slobodno se ljuti.
Ima još i:
- Možda nije moje da ti kažem, ali…
Nije tvoje, nemoj.
A ipak, favorit je kada ti cura kaže da morate razgovarati.
Tada znaš da je ili trudna, ili prekidate.
DNEVNIK.hr pratite putem iPhone/iPad | Android | Twitter | Facebook
