Zoven oca. „Cili tjedan jurin okolo, pojeden koji topli usput i skuvan manistru na brzinu i zalijen tek toliko s malo uja, želudac mi stvarno vapi za nečim poštenim. Potvrđujen dolazak i tu kreće priča… „ Molin te zaleti se do Plodina? Tata je mislija bacit nešto na gradele, a vidila sam da imaju sve nešto lipo za gradele, uzmi molin te i nešto slatko kad si već tamo, neki sladoled možeš i malo verdurice za salatu“. Mogu majko, naravno. Odlazin u Plodine, kupujen i šta triba i šta ne triba. Kod nas je uvik vridila ona, samo nemoj da fali jer: Prvo, šta će susidi mislit o nama? Drugo, nikad ne znaš tko će još doć na obid. „Molin te nemoj kasnit, obid je u uru, znaš da je tata nervozan ako sve nije na vrime. Molin te samo stavi prije meso u marinadu. Otac će te nazvat da ti kaže kako. I onda lipo stavi to u plastičnu posudicu, onu u kojoj san ti zadnji put poslala punjene paprike, pa ju molin te vrati jer ti više neman u šta spremit spizu.“ Dobro majko. Uzmen meso koje san uzeja u Plodinama, stavim u tu plastičnu posudu, istresen par kapi uja, koliko mi je ostalo od one manistre i malo posolin. Zoven oca. „Jesi ga dobro istuka? Meso mislin. E sad lipo uzmi uja, promišaj ovo iz dućana i domaće, pola pola, krupnu sol, stavi malo papra i obavezno jednu žlicu senfa stavi unutra, onako veću. Možeš i malo kapule na veće fete i obavezno sine, malo prošeka gori stavi za kraj.“
Može stari, hoću. Umirim ga, grill će biti baš onakav kakav je zamislija. Doduše neman ničega od toga doma, pa opet vozin do Plodina, kupujen, vraćan se kući, zamažen cilu kužinu i mislin si – i bolje ti je da gradele budu dobre sutra. Šta nismo opet mogli jesti punjene paprike? Sigurno ima koja zamrznuta porcija. Nedilja je, dolazin kod svojih. Otac već dvi ure potpaljuje vatru, maše onon lopaticon šta mater koristi kad mete dvor, nešto mrmlja sam sa sobom, malo nešto zapiva, malo se juti. Zadovoljan je, meso izgleda baš onako kako je zamislija. On bi to malo bolje, ali dobro je.“ Moga si to i gore napravit“, kaže. Mater radi krumpir salatu i kukumare, iako zna da ih ne volin. Dolazi i susida jer joj je muž otiša navigavat, pa da nije sama. Otac počinje peći meso, nudin mu se za pomoć, ali samo čini neki mot da mu se maknen. Pomognen materi postavit stol, narežen kruh, mater trči iz kužine, skoro je ura. Salata je na stolu, kruh je narizan, susida je donila neku orahovicu šta ju je sama radila, držala gori na suncu na balkonu tri miseca kaže, nazdravljamo. Ćaća gasi vatru, meso je na stolu. Da je drugačije ne bi valjalo. U slast.