Senka Kulić iz Dugobaba cijeli svoj život živi na selu, posebno je ponosna na svoj vrt i povrće koje uzgaja. Zato samo ono domaće Senka ima i u svom loncu, danas je petak, pa za ručak nema mesa. Malo toga se kupuje, sama peče i kruh. Život na selu je lijep, ali ima puno posla. 'Ujutro se dignem u pet i trideset. Idem u štalu pomusti krave, koze, svinje i onda malu spremim za u školu', rekla je Senka.
Njezin suprug Nikola Kulić smatra da joj je život teži nego gradskim ženama. 'Ona što u gradu živi, ako radi u firmi radi osam sati, dođe kući. Ako možda spremi ručak prije, ide u kino. Pitajte ju kad je ona bila u kinu, kad je bila u kazalištu. Biti će kad je bila cura, odveo sam ju', rekao je Nikola.
No Senka se ne žali, a njezina imenjakinja također hvali život na selu, no ipak kaže da ima nedostataka. 'Tko nema auto izoliran je. Mi smo tu malo selo, nemamo školu, nemamo redovite linije, nemamo vrtić', požalila se Senka. No sve ostalo kaže imaju.
>> Selo straha: Zaključavaju se vrata i spuštaju rolete
Ipak 76-godišnja Manda iz Maleša ne mari za tehnologiju, rublje još pere ne ruke, a smatra i da je prije bilo lakše odgajati djecu. Njezina susjeda Ana dodaje da se mnogo vremena treba posvetiti životinjama. Sa stokom se kaže, moraš uprljati, ipak iz sela ne bi otišla. 'Ja ne bi mogla živjeti u gradu, jer mi sve smrdi', pojasnila je. A i ostale žene sa sela kažu da svoj dom ne bi mijenjale.