Od jučer se zna da haško tužiteljstvo sutra sucu Oriju šalje proširenu optužnicu u kojoj neće biti zločina koje je njegova vojska počinila u Hrvatskoj. Reakcije hrvatskih političara na to nema. U Škabrnji su ogorčeni.
Ni Škabrnja, ni Kijevo, ni Zadar, ni Peruča neće biti u točkama izmijenjene Mladićeve haške optužnice. U vremenu Haaga kad su svima usta puna žrtava, nekima iz srca a nekima zbog političkog dekora, žrtve pokolja u Škabrnji kao da ostaju u nekom vakuumu i pravosuđa i politike. Za živote ovih ljudi kao da nitko ozbiljno ne mari. Za ovaj zločin na šest je godina zatvora osuđena samo medicinska sestra Zorana Banić.
Dan poslije mladićeva uhićenja i politika i pravosuđe su kazivali da će učiniti sve ne bi li njegova optužnica bila proširena i na zločine u Hrvatskoj. Danas su svi bez komentara. Neslužbeno se doznaje da se pravni tim koji je premijerka najavljivala još nije sastao. Što se Haaga tiče, sad ni ne mora. Ipak, još sve nije izgubljeno.
Žrtve Škabrnje važan su dokaz u tužbi Hrvatske protiv Srbije za genocid. Baš kao i žrtve Vukovara i Ovčare. Pokolj u Škabrnji dogodio se na dan pada Vukovara. Haška pravda zakazala je na oba slučaja. Stoga Hrvatska tužba protiv Srbije zbog genocida podnesena međunarodnom sudu pravde, ostaje jedina nada i za Škabrnju, i za Ovčaru, i za Vukovar.