Štetu posebno zbrajaju vinari čije se grožđe u vinogradima ne može boriti protiv vrućine, a vode nema dovoljno. Mnogi su u šestom i sedmom desetljeću života prvi put po voće i povrće morali u trgovine.
Iz ponekog rijetkog oblaka kao da piše: neće biti kiše. Na malo koju kap iz neba ostale su tek uspomene. 'Pao je prije mjesec dana jedan pljuščić, a što je to za dva centimetra?', zabrinut je Ante Bilušić, stanovnik sela Oklaj kojeg je pogodila suša. Propalo je grožđe, kupus, krumpir, grah. Čovjek sa sela nikad nije sanjao da će po rajčice morati u trgovinu.
'Jeftinija je kad se kupi. Košta šest kuna, a kubik vode je 12 kuna. Nema tu koristi', rekao je Bilušić. Voda se pod Prominskom planinom kupuje. Skupa je. Treba je štedjeti za piće i higijenu. Grožđe je umorno od vrućine.
Vrhunsko grožđe u nepregledno dugim vinogradima jedva se drži na životu. 'Ono sada pati jer nema vlage. Ima vlage odozdo, ali ga sunce odozgo peče', rekao je Jure Čveljo, vinar. Napravio je i bazen za navodnjavanje. Potrošio je silne novce da se obrani od suše, ali teško mu ide.
>> Katastrofalne posljedice suše: 'Proizvodnja hrane upitna, stočni fond nestaje'
Od prodaje vina u ovom kraju žele živjeti. Ali bez pomoći kiše, sve je teška borba, a ishod su gubici. 'Gubi se 30 posto. To je moja globalna procjena', rekao je Čveljo.
'Bilo bi svega, ali nema kiše i nema ničega', zaključuje Bilušić. Suho je, a vodu treba kupovati. A kad je tako, poneki će grozd, list salate ili glavica kupusa, sigurno ostati žedni.
Pratite najnovije vijesti bilo kada, bilo gdje. Pratite nas na mobilnih uređaja.