Slaba na torbe, kao i većina žena. No, Ana je od svoje ljubavi stvorila je posao i brend. 'U ovom poslu nisi samo dizajner, nego si i krojač, šivaš, radiš marketing, ostvaruješ kontakte, komuniciraš s dućanima, tu je papirologija. To je onaj dio zbog kojeg iznova shvatim da je ovo posao, ne hobi', kazala je.
Posao je krenuo prije šest godina. Zagreb je zamijenila Čakovcem, a godinu dana traženja posla vlastitim obrtom. 'Stvarno sam se morala potruditi, iskopati te adrese dućana, zvati ih i moliti da pogledaju ono što radim. Ovo je 24satni posao, ja ga radim za vikende, praznike, nema odmora. A kad ne radim, razmišljam o tome', kazala je Ana.
Par tisuća torbi izašlo je iz njezinih misli, a završilo na policama trgovina po cijeloj Hrvatskoj. Mogu se vidjeti i na ulicama Beča, Graza i Londona. 'Ostvarili smo kontakte s azijskim agentima, Japan, Kina, jako nam je interesantno to tržište', kazala je.
Pomažu joj i prijatelji i obitelj. Spojila je suprugovu i svoju struku, grafičkog i modnog dizajnera. Tako iz radionice izlaze i vrećice ili čudovišta, kako su ih nazvali, koje plijene pozornost na sajmovima. 'Strašno puno u njih stane, može se puno u njih natrpati. Zato i jesu čudovišta jer je čudovišno velika vrećica, a ta čudovišta koja žive u njoj pojedu sve stvari pa zato puno stane, kazala je Ana kroz smijeh.
Ideja je puno, ali i posla. Želi smanjiti listu nezaposlenih i nekome dati posao te dizajnirati odjeću. 'Svi kažu da treba biti uporan, imati ideju i da se snovi se ostvaruju. Da, ostvaruju se, ali samo uz puno rada, truda i odricanja', zaključila je.
DNEVNIK.hr pratite putem iPhone/iPad | Android | Twitter | Facebook